Tako su dosovske oragnizovane snage koje drže dizgine srpske države dospele u stanje kad bi ih jedino metode onog otresitog sveštenika iz Crne Reke mogle „skinuti“ sa ideje – da Evropska unija nema alternativu.
Amin!
Jer, sem nemačkog ambasadora Andreasa Cobela, koji je u jednom, za Uniju ipak optimističnijem vremenu, govorio o 2025. kao godini našeg priključenju tom savezu država, nama niko nikad nije obećao ništa iole konkretnije.
Odatle i ona izreka "Hvala ti k'o Cobelu!"
Bar je nekima otvorio oči.
Spuštava se ja na vaše uže
Umalo se uže ne pretrže
Od tada smo viši prijatelji
U glavu mi pamet ućeraste
Odlična analiza i nadam se da ćemo Reljića još dosta čitati ovde. NIN je ličio na nešto dok ga je uređivao.
Preporuke:
0
0
3
petak, 08 oktobar 2010 15:03
Vlada Kanada
Ovaj tekst Slobodana Reljića treba štampati kao letak i razdeliti po Srbiji, čak i po napuštenim seoskim kućama. Nemaju svi Srbi internet.
Preporuke:
0
0
4
petak, 08 oktobar 2010 16:44
au mile
Imamo vlast kakvu zaslužujemo.
Neposredno posle 5. oktobra, vođe demokratske opozicije su nam objašnjavale kako Srbiju ponovo primaju u zajednicu civilizovanih naroda(istu onu zajednicu koja nas je ubijala zbog "balkanskog kasapina"), kako ćemo brzo postati normalna zemlja koju je upropastio "onaj koji je zaratio sa celim svetom", kako smo se oslobodili "diktature" i "medijskog mraka", kako ćemo "slobodno" putovati svetom (što se jedino od svih obećanja obistinilo, doduše pod uslovom da se ima para), kako ćemo imati evropske zarade itd.
U ime svi tih obećanja, a zaneseni relativno dobrim životom od rasprodaje "porodičnog srebra" i kredita, zaboravili smo na Boga, otadžbinu, ponos, moral i porodicu. Zaboravili smo na stotine hiljada "žrtava tranzicije", na hiljade mladih koji svoju perspektivu vide Van svoje zemlje.Zaboravili smo i na Kosovo i na republiku Srpsku.
Ko se u Srbiji mnogo protivio posle potpisivanja SSIP sa zemljama koje su priznale Kosovo, posle instaliranja EULEKS-a, Rezolucije o Srebrenici?
Negde sam pročitao pre neki dan, dok Srbinu kaplje novac,ništa mu nije bitno. Kao za vreme Tita, kada je na stotine intelektualaca trunulo u njegovim kazamatima, a mnogi su bili i ubijani. Osim časnih izuzetaka, niko ni reč nije izustio protiv ustava iz 1974, terora na Kosovu.
Opet je ta "bara" većina u Srbiji.I ona će sigurno glasati za DS.
I dok je tako nama nema perspektive za Srbiju.
Preporuke:
0
0
5
petak, 08 oktobar 2010 16:53
Odbrana i poslednji dani
Izvanredna analiza deset godina promašenosti DOS-a. Problem je što će ovako nakaradno vođena politika teško moći da se ispravi.
Preporuke:
0
0
6
petak, 08 oktobar 2010 19:49
Visarion
Prvo oni su od početka bili rogovi u vreći.I da su videli ne bi se ni oko čega složili.
Drugo:Oni nisu došli na vlast. Njih su na vlast doveli oni koji su ceo proces finansirali.
Treće.Bilo je u planu da dođe Vuk Drašković ravno sa svojih molitvenih doručaka i svoje "podrešpaške "(pažnja administratorima -Vukova reč)naravi.
Četrvto: kad su istraživanjem javniog mnenja ustanovili da je on, vladajući Beogradom, otkrio svoje pravo lice, morali su da dignu ruke od njega, svejedno što je on njima ostao do kraja veran.
Peto.Imali su na tom putu rušenja Miloševića veliki "gumi defek" .Koštunica im je udario čifte.Sve je moglo da se sruši i cela kula padne kao da je od karata.Onda su , kad su sve procenili počeli da računaju , -Bolje i on nego Milošević.Njega ćemo kasnije -Miloševića moramo odmah.
To je ono najvažnije.Komentator toj btatiji sakupljenoj skonca i konopca daje neku kolektivnu moć:To je bio orkestar bez dirigenta sa muzičarikma koji tek počinju da sviraju i svi imaju uverenje da su bolji od onih drugih.I kad već tako počinje s parama koje jedan od njih, kad ih je dobio u Budimpešti, nije stigao ni da prebroji, onda je sve ovo sa 3o milijardi pozajmljenih evra koje nisu pomerile ništa ni za milimetar od Miloševićeve vladavine pod bombama i sankcijama, veoma razumljivo.Nema tu nikakvih šansi.Našli smo se u belosvetskom obdaništu i šargarepu od silnog štapa više nam ne daju ni da vidimo.Sasvim sigurni da više nigde ne možemo stići.
Možemo ali ne sa ovim bendom.Da li ćemo umeti i moći da ih zamenimo?Sumnjam.Ni ovi drugi , iza njih nisu bolji.A menjati sve nije dobrojer je za to potrebna revolucija.A nijedan nasilan prevrat kod nas do sada nije dao dobre rezultate.
Preporuke:
0
0
7
petak, 08 oktobar 2010 20:19
Angel
Peto oktobar je bio skakanje iz vatre u vreo tiganj, da se krčkamo natenane...
Bolje je umreti ko čovek nego imati ljudsko telo a živeti ko životinja.
Preporuke:
0
0
8
petak, 08 oktobar 2010 21:43
Jasna
Ne znam da li su nasi ratnici za demokratiju primetili kolaps liberalizma,kad su dovedeni na vlast,ali nisu skretali sa "pravoga puta" zato sto su upravo i dovedeni na vlast da bi sproveli neoliberalni koncept.
Jedan od razloga zasto su Amerikanci finansirali dosovski prevrat je i sprovodjenje neoliberalnih"reformi"u Srbiji,tako da su ih dosovci hteli ne hteli morali sprovoditi, jer to je jednostavno bila receptura koja se nije smela odbiti.A hteli su i sami posto drugih ideja ionako nisu ni imali.
Preporuke:
0
0
9
petak, 08 oktobar 2010 21:59
Jasna
I da, bravo za tekst!
Preporuke:
0
0
10
petak, 08 oktobar 2010 22:53
aleksandar
Više nego dobar tekst.
Sjajno Reljiću.
Preporuke:
0
0
11
subota, 09 oktobar 2010 04:17
Milorad
Bilo nam je bolje kad nam je bilo gore.
Preporuke:
0
0
12
subota, 09 oktobar 2010 08:43
Cmok Toronto
Na zalost svi smo mi postali jedan DOS.
Samo za 10 godina.
Zar ne?
Preporuke:
0
0
13
subota, 09 oktobar 2010 14:25
Dr
Moguće da mi je nešto promaklo, ali ja u medijima nisam video izveštaj sa ovog skupa?! Pitam se - zašto? Naravno, odličan tekst, kao i skoro svi ostali koje su ovih dana na tu temu objavljeni na NSPM.
Preporuke:
0
0
14
subota, 09 oktobar 2010 15:17
Miloš
Plašim se da nam se sprema nova prevara, kao nastavak pošasti koja hara Srbijom od 5. oktobra. Ogorčeni narod kome više ne pada na pamet da glasa za Tadića i kompaniju, glasaće za SNS, a oni će lepo da, zajedno sa žutima, formiraju vlast (čak i ako budu imali dovoljno glasova da je formiraju bez DS-a)! Slutim da, da bi Srbija dočekalaa promene, vladajuća koalicija + SNS + LDP = ne smeju da pređu 50%! Na moju veliku žalost, čini se da je to nemoguće. Što ne znači da ne treba pokušati. Potrebno je da sav narod izađe na glasanje (svi oni koji bojkotuju izbore i koji nemaju nikakav lični interes).
Preporuke:
0
0
15
subota, 09 oktobar 2010 17:16
Peter RV
Slobodan Reljic je ,sa Dajanom Dzonstonom, rekao sve sto treba da bude receno. Na Srbima je sad, da se pobune ili -da skinu gace.
Preporuke:
0
0
16
subota, 09 oktobar 2010 23:40
Marko
„Kad jedan narod provede vekove pod tuđinskom okupacijom, a onda ga uzme pod svoje njegova rđava uprava, tom narodu se pomuti svest toliko da više ne razlikuje vlastitu korist od vlastite štete!“
Ivo Andric
Surova istina koju izgovori Ivo o Srbima prije 50g,
nakon zavrsetka II svjetskog rata.
Ne ginu nam novi srpski ustanci ili seljacke bune .
Ova kaljuza koja zagadi citav srpski prostor, ne moze se drugacije ni lijeciti.
Preporuke:
0
0
17
nedelja, 10 oktobar 2010 13:47
they rode with quantrill
Iako su naši komunisti kao u „obećanu zemlju“ verovali u Sovjetski Savez, „plamene zore“, dikataturu proletarijata, beskonačni progres i svetlu budućnost, ipak su 1948. oslobodili svoj nagon za samoodržanjem i shvatili da život bez alternative vodi u bezdan.
Dokle ćemo mi, rekao bih u ovom slučaju vrlo naivno, reprodukovati titoističke mitove.
1948. Staljin je, možda ne po prvi put, pokušao da smeni Tita optužujući ga za nacionalizam. Naši komunisti, kao pojedinci u vrlo teškim uslovima za organizovano delovanje, mogli su da biraju između vrhovne sovjetske i vrhovne hrvatsko-slovenačke vlasti. Pogrešan izbor, u smislu stajanja na stranu pobednika ili ne, mogao se lako platiti glavom.
Danas je potpuno jasno, a to se moglo naslutiti i onda, da bi srpski komunisti imali neuporedivo više vlasti i samostalnosti u delovanju pod Staljinom nego pod Titom. Nacionalno pitanje, u tom slučaju, svakako ne bi bilo rešavano po hrvatsko-slovenačkom diktatu.
.jpg)
Amin!
Odatle i ona izreka "Hvala ti k'o Cobelu!"
Bar je nekima otvorio oči.
Spuštava se ja na vaše uže
Umalo se uže ne pretrže
Od tada smo viši prijatelji
U glavu mi pamet ućeraste
Odlična analiza i nadam se da ćemo Reljića još dosta čitati ovde. NIN je ličio na nešto dok ga je uređivao.
Neposredno posle 5. oktobra, vođe demokratske opozicije su nam objašnjavale kako Srbiju ponovo primaju u zajednicu civilizovanih naroda(istu onu zajednicu koja nas je ubijala zbog "balkanskog kasapina"), kako ćemo brzo postati normalna zemlja koju je upropastio "onaj koji je zaratio sa celim svetom", kako smo se oslobodili "diktature" i "medijskog mraka", kako ćemo "slobodno" putovati svetom (što se jedino od svih obećanja obistinilo, doduše pod uslovom da se ima para), kako ćemo imati evropske zarade itd.
U ime svi tih obećanja, a zaneseni relativno dobrim životom od rasprodaje "porodičnog srebra" i kredita, zaboravili smo na Boga, otadžbinu, ponos, moral i porodicu. Zaboravili smo na stotine hiljada "žrtava tranzicije", na hiljade mladih koji svoju perspektivu vide Van svoje zemlje.Zaboravili smo i na Kosovo i na republiku Srpsku.
Ko se u Srbiji mnogo protivio posle potpisivanja SSIP sa zemljama koje su priznale Kosovo, posle instaliranja EULEKS-a, Rezolucije o Srebrenici?
Negde sam pročitao pre neki dan, dok Srbinu kaplje novac,ništa mu nije bitno. Kao za vreme Tita, kada je na stotine intelektualaca trunulo u njegovim kazamatima, a mnogi su bili i ubijani. Osim časnih izuzetaka, niko ni reč nije izustio protiv ustava iz 1974, terora na Kosovu.
Opet je ta "bara" većina u Srbiji.I ona će sigurno glasati za DS.
I dok je tako nama nema perspektive za Srbiju.
Drugo:Oni nisu došli na vlast. Njih su na vlast doveli oni koji su ceo proces finansirali.
Treće.Bilo je u planu da dođe Vuk Drašković ravno sa svojih molitvenih doručaka i svoje "podrešpaške "(pažnja administratorima -Vukova reč)naravi.
Četrvto: kad su istraživanjem javniog mnenja ustanovili da je on, vladajući Beogradom, otkrio svoje pravo lice, morali su da dignu ruke od njega, svejedno što je on njima ostao do kraja veran.
Peto.Imali su na tom putu rušenja Miloševića veliki "gumi defek" .Koštunica im je udario čifte.Sve je moglo da se sruši i cela kula padne kao da je od karata.Onda su , kad su sve procenili počeli da računaju , -Bolje i on nego Milošević.Njega ćemo kasnije -Miloševića moramo odmah.
To je ono najvažnije.Komentator toj btatiji sakupljenoj skonca i konopca daje neku kolektivnu moć:To je bio orkestar bez dirigenta sa muzičarikma koji tek počinju da sviraju i svi imaju uverenje da su bolji od onih drugih.I kad već tako počinje s parama koje jedan od njih, kad ih je dobio u Budimpešti, nije stigao ni da prebroji, onda je sve ovo sa 3o milijardi pozajmljenih evra koje nisu pomerile ništa ni za milimetar od Miloševićeve vladavine pod bombama i sankcijama, veoma razumljivo.Nema tu nikakvih šansi.Našli smo se u belosvetskom obdaništu i šargarepu od silnog štapa više nam ne daju ni da vidimo.Sasvim sigurni da više nigde ne možemo stići.
Možemo ali ne sa ovim bendom.Da li ćemo umeti i moći da ih zamenimo?Sumnjam.Ni ovi drugi , iza njih nisu bolji.A menjati sve nije dobrojer je za to potrebna revolucija.A nijedan nasilan prevrat kod nas do sada nije dao dobre rezultate.
Bolje je umreti ko čovek nego imati ljudsko telo a živeti ko životinja.
Jedan od razloga zasto su Amerikanci finansirali dosovski prevrat je i sprovodjenje neoliberalnih"reformi"u Srbiji,tako da su ih dosovci hteli ne hteli morali sprovoditi, jer to je jednostavno bila receptura koja se nije smela odbiti.A hteli su i sami posto drugih ideja ionako nisu ni imali.
Sjajno Reljiću.
Samo za 10 godina.
Zar ne?
Ivo Andric
Surova istina koju izgovori Ivo o Srbima prije 50g,
nakon zavrsetka II svjetskog rata.
Ne ginu nam novi srpski ustanci ili seljacke bune .
Ova kaljuza koja zagadi citav srpski prostor, ne moze se drugacije ni lijeciti.
Dokle ćemo mi, rekao bih u ovom slučaju vrlo naivno, reprodukovati titoističke mitove.
1948. Staljin je, možda ne po prvi put, pokušao da smeni Tita optužujući ga za nacionalizam. Naši komunisti, kao pojedinci u vrlo teškim uslovima za organizovano delovanje, mogli su da biraju između vrhovne sovjetske i vrhovne hrvatsko-slovenačke vlasti. Pogrešan izbor, u smislu stajanja na stranu pobednika ili ne, mogao se lako platiti glavom.
Danas je potpuno jasno, a to se moglo naslutiti i onda, da bi srpski komunisti imali neuporedivo više vlasti i samostalnosti u delovanju pod Staljinom nego pod Titom. Nacionalno pitanje, u tom slučaju, svakako ne bi bilo rešavano po hrvatsko-slovenačkom diktatu.